Ukup­na spolj­no­tr­go­vin­ska rob­na raz­mje­na Cr­ne Go­re u pr­va dva mje­se­ca iz­no­si­la je 304,2 mi­li­o­na eura, po­ka­zu­ju po­da­ci Za­vo­da za sta­ti­sti­ku. Vri­jed­nost iz­ve­ze­ne ro­be bi­la je sve­ga 50,3 mi­li­o­na eura, dok je vri­jed­nost uve­ze­ne ro­be čak 200 mi­li­o­na ve­ća i iz­no­si­la je 253,9 mi­li­o­na eura.
U struk­tu­ri iz­vo­za naj­vi­še su za­stu­plje­ni pro­iz­vo­di svr­sta­ni po ma­te­ri­ja­lu, u iz­no­su od 14,6 mi­li­o­na eura, ko­ji či­ne obo­je­ni me­ta­li u iz­no­su od 11,3 mi­li­o­na eura i gvo­žđe i če­lik u iz­no­su od 2,1 mi­li­on eura, po­ka­zu­ju po­da­ci Mon­sta­ta.
– U struk­tu­ri uvo­za naj­vi­še su za­stu­plje­ne ma­ši­ne i tran­sport­ni ure­đa­ji u iz­no­su od 55,6 mi­li­o­na eura, ko­ji či­ne drum­ska vo­zi­la u iz­no­su od 17,4 mi­li­o­na eura i elek­trič­ne ma­ši­ne, apa­ra­ti i ure­đa­ji u iz­no­su od 10,3 mi­li­o­na eura. Naj­ve­ći spolj­no­tr­go­vin­ski part­ne­ri u iz­vo­zu bi­li su Sr­bi­ja sa 8,8 mi­li­o­na eura, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na sa 6,7 mi­li­o­na eura i Ma­đar­ska 5,9 mi­li­o­na. U uvo­zu naj­ve­ći spolj­no­tr­go­vin­ski part­ne­ri bi­li su Sr­bi­ja sa 56 mi­li­o­na eura, Ki­na 24,4 mi­li­o­na eura i Nje­mač­ka sa 21,3 mi­li­o­na eura – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Mon­sta­ta. 
Hra­ne i ži­vih ži­vo­ti­nja uve­ze­no je u vri­jed­no­sti od 397 hi­lja­da eura, od če­ga čak 63,6 hi­lja­da eura je po­tro­še­no na uvoz vo­ća i po­vr­ća. Na uvoz pi­ća i du­va­na oti­šlo je 70,6 hi­lja­da eura, od­no­sno 37,2 hi­lja­da na si­ro­ve ma­te­ri­ja­le. Čak 187,6 hi­lja­da eura po­tro­še­no je na uvoz mi­ne­ral­nih go­ri­va, od­no­sno 13,9 hi­lja­de na ži­vo­tinj­ska i bilj­na ulja i ma­sti. Na uvoz he­mij­skih pro­iz­vo­da oti­šlo je 203, 4 hi­lja­de eura dok je na raz­ne vr­ste go­to­vih pro­iz­vo­da po­tro­še­no 277,8 hi­lja­da.
To­li­ki uvo­z je posledica stal­nog za­tva­ra­nju fa­bri­ka oci­je­nio je pred­sjed­nik sin­di­ka­ta du­van­ske, po­ljo­pri­vred­ne i pre­hram­be­ne pro­iz­vod­nje Velj­ko Ba­o­šić. Da se u Cr­noj Go­ri po­sve­ću­je pa­žnja svim re­sur­si­ma, sma­tra Ba­o­šić, ne bi do­šlo do ova­kve si­ta­ci­je da je uvoz de­set pu­ta ve­ći od iz­vo­za.
On je pod­sje­tio da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji 516 hi­lja­da hek­ta­ra po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, što je 38 od­sto ukup­ne po­vr­ši­ne dr­ža­ve, i da bez ob­zi­ra na sve evrop­ske di­rek­ti­ve ne bi­smo tre­ba­li ni­šta da uvo­zi­mo.
– Ve­li­ki je broj iz­gu­blje­nih rad­nih mje­sta u pred­u­ze­ći­ma ko­ja su se ba­vi­la po­ljo­pri­vre­dom, me­đu ko­ji­ma su Eko me­du­za – Bi­je­lo Po­lje, Ri­bar­stvo – Ri­je­ka Cr­no­je­vi­ća, Nik­pek – Nik­šić, Pri­mor­ka Bar i dru­ga, što je vi­še od de­set od­sto ukup­nog bro­ja za­po­sle­nih u po­ljo­pri­vre­di u Cr­noj Go­ri. Te fa­bri­ke su za­tvo­re­ne, što zna­či da od pro­iz­vod­nje ni­je osta­lo go­to­vo ni­šta za­to i ne tre­ba da nas ču­di ovo­li­ki uvoz – pod­sje­tio je Ba­o­šić.
On je ka­zao da se na pri­mje­ru Ri­bar­stva naj­bo­lje mo­že vi­dje­ti ne­bri­ga nad­le­žnih za rad­na mje­sta u toj obla­sti.
– Umje­sto da se ulo­ži­lo u ka­pa­ci­te­te fa­bri­ke, dr­ža­va za uvoz ri­be da­je pre­ko 10 mi­li­o­na a je­di­noj fa­bri­ci za pro­iz­vod­nju i pre­ra­du ri­be po­treb­no je mno­go ma­nje da bi po­če­la pro­iz­vod­nju i od to­ga vra­ti­la sva­ki po­zajm­lje­ni euro – ka­zao je Ba­o­šić.
On je ka­zao da je, pre­ma po­da­ci­ma te sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je, uvoz vo­de u pro­šloj go­di­ni do­sti­gao je 20 mi­li­o­na eura.
– Da je gra­đa­ni­ma do­stup­no da ku­pe u pro­dav­ni­ca­ma do­ma­ću vo­du ne bi bi­lo po­tre­be za ovo­li­kim uvo­zom. Ima­mo do­volj­no vod­nog ka­pa­ci­te­ta i da iz­vo­zi­mo vo­du a ka­mo­li da ovo­li­ko uvo­zi­mo. Da se sa­mo dio nov­ca od uvo­za ulo­ži u ka­pa­ci­tet ko­je ima­mo, se­dam fa­bri­ka vo­de, ko­li­ko ima­mo, bi funk­ci­o­ni­sa­le bez pro­ble­ma – is­ta­kao je on.
Ukup­na spolj­no­tr­go­vin­ska raz­mje­na Cr­ne Go­re u pro­šloj go­di­ni iz­no­si­la je 2,4 mi­li­jar­di eura, što je 10,6 od­sto vi­še u od­no­su na 2015. go­di­nu. 
Iz­voz ro­be imao je vri­jed­nost od 325,8 mi­li­o­na, a uvoz 2,061 mi­li­jar­du. U od­no­su na 2015. go­di­nu iz­voz je bio ve­ći za 2,7 od­sto, a uvoz za 12 pro­ce­na­ta. Po­kri­ve­nost uvo­za iz­vo­zom iz­no­si­la je 15,8 od­sto i ma­nja je u od­no­su na 2015. ka­da je iz­no­si­la 17,2 od­sto.
Uvoz je, da­kle, bio ve­ći od iz­vo­za 6,3 pu­ta. 
U struk­tu­ri iz­vo­za, pre­ma stan­dard­noj me­đu­na­rod­noj tr­go­vin­skoj kla­si­fi­ka­ci­ji naj­vi­še su za­stu­plje­ni pro­iz­vo­di svr­sta­ni po ma­te­ri­ja­lu (sek­tor 6), u iz­no­su od 86,6 mi­li­o­na eura, ko­ji či­ne obo­je­ni me­ta­li – 63 mi­li­o­na eura i gvo­žđe i če­lik – 14,3 mi­li­o­na. U struk­tu­ri uvo­za naj­vi­še su za­stu­plje­ne ma­ši­ne i tran­sport­ni ure­đa­ji u iz­no­su od 527,8 mi­li­o­na eura, ko­ji či­ne drum­ska vo­zi­la – 134,7 mi­li­o­na eura i elek­trič­ne ma­ši­ne, apa­ra­ti i ure­đa­ji – 129,9 mi­li­o­na.
Naj­ve­ći spolj­no­tr­go­vin­ski part­ne­ri u iz­vo­zu bi­li su Sr­bi­ja sa 82 mi­li­o­na, Ma­đar­ska 34,9 mi­li­o­na i BiH sa 26,6 mi­li­o­na. Naj­vi­še smo uvo­zi­li od Sr­bi­je 457,3 mi­li­o­na, za­tim Nje­mač­ke 217,2 mi­li­o­na i Ki­ne 185,2 mi­li­o­na.B.Ma.


Ne po­ma­žu do­ma­ću pri­vre­du

Iz gra­đan­skog po­kre­ta URA na­ve­li su da je ne­do­ma­ćin­ski od­nos vla­da­vi­ne DPS-a do­veo do to­ga da Cr­na Go­ra po­sta­ne uz­vo­znič­ki za­vi­sna ze­mlja.
– Umje­sto ula­ga­nja u do­ma­ću pri­vre­du, cr­no­gor­ska vlast po­ma­že stra­ne pri­vred­ni­ke ta­ko što ku­pu­je nji­ho­ve pro­iz­vo­de dok do­ma­će fa­bri­ke i pro­iz­vod­nju ga­se – ocje­nju­ju u GP Ura.